Posle današnje 134 - te prijave za posao (od toga bilo jedno testiranje) odlučim da malo opustim mozak. Neko kaže: pustiti mozak na pašu. U mom slučaju pašnjak nisam imao u blizini te sam se spustio do komšije da mu pomognem oko ćišćenja obora. Najavim se i pređem preko šora. Domaćinska kuća, pravi gazda, pravi ljudi. Pod verandom ukućani piju kafu i odmaraju posle napornog posla na njivi. Imaju 200 prasica i stalno im fali ljudi za čišćenje. Komšija mi nasu rakijicu, zavrte glavom i reče: - Pa za šta se komšo ti školovao? Pogle kaki si? Veruj u sebe komšo, ajd živeli,....;)
Lepe reči, iskrene bez ikakvog uvijanja i sujete. Danas ih ne možeš više naći, prave prijatelje, prave reči i uz to dobru rakijicu. Dobih odelo, rukavice, lopatu i 500 dinara. Biće od koristi. 200 za kredit i 300 za malu Ljubicu Adamić kojoj treba novo SRCE :)))